Prvi post iz Crne Gore je tu. Volela bih da mogu sa dovoljno reči da vam opišem koliko se sve ovde brzo dešava, da jedva stižem da hvatam kontinuitet sa svojim blogom i ne budem u zaostatku. Navila sam alarm kako bih dovršila ovaj post, iako svako veče legnem jako kasno. Dan u otadžbini ipak ne traje dovoljno dugo. :) Internet je u većini slučajeva jako slab što dodatno produžava i najkraći posao. Svoje utiske o mom putu ću sačuvati za drugu priliku jer on još uvek traje i ako je danas petak, dan neće biti ništa manje dinamičan.

Ovog leta sam izbegavala da nosim crnu boju i bilo koju drugu jaku boju, u glavnom sam se opredeljivala isključivo za svetle što sam mislila da će biti slučaj i u ovom postu. Ali kada sam videla spoj na izgled klasične kombinacije, malo je reći da sam bila zadovoljna. U mom slučaju zaljubljenost u crnu boju nikada ne prestaje. Takođe, nisam ljubitelj resa, ali ove sandale su sve samo ne klasične. Jasno je bilo da mi nakit neće biti potreban. Složićete se da bi bio višak. Po mom mišljenju, ovakva svedenost uvek na kraju da više.

Jako sam srećna trenutno, mislim da je ovaj put u Crnu Goru jedan od najlepših do sada a ne može se nabrojati koliko sam puta posećivala Crnu Goru s obzirom da sam poreklom odavde (da li to i dalje neko ne zna? :) ). Zapravo tata mi je iz Crne Gore ali mama iz Zemuna - sigurna sam da će čitati ovaj post pa bolje da napomenem. :) Ovog puta definitivno nisam vešta za pisanje, i previše mi se utisaka još uvek sleže u glavi. Srećan vam petak, želim vam moju trenutnu ispunjenost.

Katarina